)
Рената Улмански
Рођена у Загребу 1929. године.
Дипломирала у Драмском студију при Народном позоришту у Београду 1947. у класи Мате Милошевића и исте године постала редовни члан драме Народног позоришта (прва улога у Молијеровим Ученим женама).
Позоришне представе (избор) – Атеље 212:
Пенџери равнице,
На лудом белом камену,
Улога моје породице у светској револуцији,
Пурпурно острво,
Косанчићев венац 7,
Отац и Пеликан,
Марија Стјуарт,
Разговор у кући Штајнових о одсутном господину фон Гетеу,
Свети георгије убива аждаху,
Филумена Мартурано,
Santa Maria della Salute,
Дивови из планине,
Марија.
Играла у бројним ТВ драмама: Молох, Дамон, Купање, Црна листа, Глинени голубови и др. У серијама: Дипломци, Самци, Волите се људи, Љубав, ах љубав, Вага за тачно мерење, Салаш у малом риту, Заборављени и др.
На филму је играла у првом југословенском филму у боји: Поп Ћира и поп Спира, затим у Дилижанси снова, Нешто између, Боље од бекства, Дезертер, Спасилац, Почетни ударац и др.
Награде: Сусрети Војвођанских позоришта 1951, Филмски фестивал у Пули 1957, Стеријино позорје 1972 (Награда „Вечерњих новости“ за епизодну улогу), Нишки фестивал 1990. и 1993; Кристална Призма АФУН 1994. (Академија за филм и уметност), Плакета за најуспешније радиофонско остварење 2005, за улогу у представи Скакавци ЈДП-а Стеријину награду 2006, а за исту улогу Награду „Вечерњих новости“ за епизоду.
Члан је удружења преводилаца Србије и превела је више драмских текстова са немачког језика (Шницлера, Креца, Дукнера, Т. Бернхарда…).
Српско народно позориштe у Новом Саду: Вишњик, Сплетка и љубав, Зла жена, Дом Бернарде Албе;
БДП: Поп Ћира и поп Спира (Јуца), Наследник (Симка), Газда Пунтила (Кћерка);
Савремено позориште: Богојављанска ноћ (Марија), Лажи и паралажи (Јелица).
ТВ: Дипломци, Самци, Волите се људи, Љубав, ах љубав, Вага за тачно мерење, Салаш у малом риту, Заборављени, Молох, Дамон, Купање, Црна листа, Глинени голубови.
На филму је играла у првом југословенском филму у боји: Поп Ћира и поп Спира, затим у Дилижанси снова, Нешто између, Боље од бекства, Дезертер, Спасилац, Почетни ударац и др.
Рената Улмански
Рођена у Загребу 1929. године.
Дипломирала у Драмском студију при Народном позоришту у Београду 1947. у класи Мате Милошевића и исте године постала редовни члан драме Народног позоришта (прва улога у Молијеровим Ученим женама).
Позоришне представе (избор) – Атеље 212:
Пенџери равнице,
На лудом белом камену,
Улога моје породице у светској револуцији,
Пурпурно острво,
Косанчићев венац 7,
Отац и Пеликан,
Марија Стјуарт,
Разговор у кући Штајнових о одсутном господину фон Гетеу,
Свети георгије убива аждаху,
Филумена Мартурано,
Santa Maria della Salute,
Дивови из планине,
Марија.
Играла у бројним ТВ драмама: Молох, Дамон, Купање, Црна листа, Глинени голубови и др. У серијама: Дипломци, Самци, Волите се људи, Љубав, ах љубав, Вага за тачно мерење, Салаш у малом риту, Заборављени и др.
На филму је играла у првом југословенском филму у боји: Поп Ћира и поп Спира, затим у Дилижанси снова, Нешто између, Боље од бекства, Дезертер, Спасилац, Почетни ударац и др.
Награде: Сусрети Војвођанских позоришта 1951, Филмски фестивал у Пули 1957, Стеријино позорје 1972 (Награда „Вечерњих новости“ за епизодну улогу), Нишки фестивал 1990. и 1993; Кристална Призма АФУН 1994. (Академија за филм и уметност), Плакета за најуспешније радиофонско остварење 2005, за улогу у представи Скакавци ЈДП-а Стеријину награду 2006, а за исту улогу Награду „Вечерњих новости“ за епизоду.
Члан је удружења преводилаца Србије и превела је више драмских текстова са немачког језика (Шницлера, Креца, Дукнера, Т. Бернхарда…).
Српско народно позориштe у Новом Саду: Вишњик, Сплетка и љубав, Зла жена, Дом Бернарде Албе;
БДП: Поп Ћира и поп Спира (Јуца), Наследник (Симка), Газда Пунтила (Кћерка);
Савремено позориште: Богојављанска ноћ (Марија), Лажи и паралажи (Јелица).
ТВ: Дипломци, Самци, Волите се људи, Љубав, ах љубав, Вага за тачно мерење, Салаш у малом риту, Заборављени, Молох, Дамон, Купање, Црна листа, Глинени голубови.
На филму је играла у првом југословенском филму у боји: Поп Ћира и поп Спира, затим у Дилижанси снова, Нешто између, Боље од бекства, Дезертер, Спасилац, Почетни ударац и др.
Награде: Сусрети Војвођанских позоришта 1951, Филмски фестивал у Пули 1957, Стеријино позорје 1972 (Награда „Вечерњих новости“ за епизодну улогу), Нишки фестивал 1990. и 1993; Кристална Призма АФУН 1994. (Академија за филм и уметност), Плакета за најуспешније радиофонско остварење 2005, за улогу у представи Скакавци ЈДП-а Стеријину награду 2006, а за исту улогу Награду „Вечерњих новости“ за епизоду.
Члан је удружења преводилаца Србије и превела је више драмских текстова са немачког језика (Шницлера, Креца, Дукнера, Т. Бернхарда…).